Moje ime je Teodora Stojanović i dolazim iz male lokalne zajednice, sa sela. Student sam antropologije i etnologije Filozofskog fakulteta u Beogradu, a život u maloj zajednici i posmatranje okoline u kojoj odrastam, oblikovali su moja interesovanja i usmerili me ka omladinskom aktivizmu danas.
U daljem tekstu predstaviću faze razvoja moje ideje za sprovođenje lokalne inicijative koju sam imala priliku da organizujem u okviru projekta “Mlade žene imaju prednost” koji sprovodi Fondacija Arka iz Beogarada.
Na ovom projektu sam sprovela šest interaktivnih radionica na temu rodno zasnovanog nasilja i inluzivnih zajednica na kojima su učestvovali učenici/e osnovne i srednje škole iz moje lokalne zajednice.
U formiranju ideje uzela sam u obzir važnost pitanja kojima bih se bavila u svojoj lokalnoj zajednici. Pored ličnog iskustva i saznanja bilo je važno proceniti neke statističke podatke i uzeti u obzir raspoložive resurse same zajednice. Opština Petrovac na Mlavi sastoji se od 34 lokalna sela. Ovaj podatak nam daje perspektivu da su ove zajednice isuviše male da bi imale sve one prilike koje možda veliki grad nudi mladima – ali su takođe i uverenja, način vaspitanja, zajedništvo, a time i osude zajednice jače i izraženije.
Najpre, prepoznali smo probleme na kojima želimo da radimo: nedostatak aktivizma, prilika i učešća mladih, te postojanje diskriminacije i inkluzije. Kako znamo, položaj žena kroz istoriju, patrijarhat i religiju nije uvek bio ravnopravan čak ni u zakonskom/sistemskom smislu. Takva uverenja i način života ostavili su posledice koje se osećaju i danas. Iako su se zakoni i politike promenili ka tome da smo svi kao ljudi ravnopravni i jednaki, ostala su uverenja, način vaspitanja, ponašanja, i, života ljudi. Govorimo o vaspitanju, uverenjima i normama naših zajednica od načina oblačenja (roze haljinica i lutkica sa jedne, i automobila i plave boje sa druge strane) do načina na koji razgovaramo sa dečacima i devojčicama (fina, dobra, poslušna, lepa, jak, brz, hrabar, itd). Kroz ove epitete i uverenja govorimo o konstrukciji roda, tzv. rodnim ulogama i stereotipima koji proizlaze iz njih. Dakle, društvene norme, rodno zasnovano nasilje, rodne uloge i stereotipi, bili su polazni problemi na koje sam želela da utičem u lokalnoj zajednici.
Kada prepoznamo probleme na koje želimo da utičemo, potrebno je da pronađemo način na koji ćemo ostvariti svoju ideju/inicijativu kroz različite prilike, projekte, nevladine organizacije, institucije, kontakte i slično. Ovo je najpre izvodljivo tako što ćemo ih kontaktirati i javiti se sa konkretnom idejom, inicijativom ili sami pronaći projekat koji se bavi relevantnim pitanjima.
Za mene je to bio projekat “Mlade žene imaju prednost” kroz koji sam dobila ne samo zanje, resurse i kontakte već i podršku, praktične savete i nove perspektive kako ideju sprovesti u delo. Kada imate zamisao/ideju za neku inicijativu to je sjajan početak!
Međutim, potrebno je vreme da vašu ideju prilagodite realnim mogućnostima, ali i finansijskim i raspoloživim resursima vaše zajednice. Zato su mentor ili saradnik jako važan deo ovog procesa: kao podrška i kao neko ko će vam dati još inputa kada ih vi možda ne vidite ili prosto nemate mogućnost da sami dođete do tih informacija.
To mogu biti ljudi iz raznih organizacija, institucija ili čak vaši profesori ili saradnici koji prepoznaju važnost pitanja kojima biste se bavili. Moja mentorka kroz ovaj projekat bila je Olga Dević, višegodišnja aktivistkinja, vršnjačka edukatorka i omladinska radnica, bez koje ne bih zapravo istrajala i uspela da na pravi način komuniciram sa institucijama.
Meni je, na primer, uspostavljanje kontakta sa institucijama bio jedan od velikih problema, ali, ukoliko ste uporni i istrajni važno je da ostvarite taj kontakt i makar predstavite svoju ideju – i utičete sa svih strana kako biste svoju ideju sproveli. Mentor ne samo da je vaš izvor infomacija i dodatnih perspektiva, on/a takođe na neki način upotpunjuje vaše nedostatke (na primer, za mene je postavljanje rokova bio jako važan momenat kako ponekad umem da se rasplinem). Takođe, u sprovođenju neke veće inicijative ponekad i ne shvatamo koliko nam je (finansijskih) resursa potrebno, a neko već iskusan može da nam skrene pažnju na sve ove sitne “propuste” tokom faze planiranja.
U okviru ovog projekta imala sam priliku da tu svoju ideju sprovedem u delo, upravo zahvaljujući Fondaciji Arka i donatorima na projketu. Važno je pronaći projekat/program/sponzorstvo uz koji ćete moći da sprovede ideju u delo i učinite je održivom. Projekat “Mlade žene imaju prednost” mi je kroz mentorstvo najpre u domenu informisanja i postavljanja jasnih ciljeva, ideja i rokova, pomogao da razvijem realnu i izvodljivu ideju koja se pretvorila u pravi uspeh!
Zašto baš pitanja rodne (ne)jednakosti i normi, šta nam podaci govore i zašto su globalno aktuelna i važna?
Ako zavirimo u podatke videćemo da na primer više od 50% svetskog stanovništva čine žene a da samo 1% svetskog bogatstva zapravo pripada ženama. No, prvo, imam dva zadatka za vas: razmislite, čega je ovo posledica? Ravnopravnosti?
Hajde da pogledamo rodnu (ne)jednakost i iz druge perspektive: Kako sva ona uverenja koja sam spomenula i konstrukcija roda utiču na muškarce? Da li je ravnopravno društvo jednako korisno i za muškarce i za žene? Dvadeset od 35 srednjoškolaca je odgovorilo da jeste. Koje je tvoje mišljenje? Statistika kaže da u Srbiji četiri puta više muškaraca nego žena umre usled saobraćajnih povreda. Da li ovako velika polna razlika može biti slučajna ili iza nje stoji objašnjenje? Setimo se uverenja i načina vaspitanja koja se pripisuju devojkama/devojčicama (kao što to možete videti i na slikama, tokom razgovora o konstrukciji pola i roda, srednjoškolci i osnovci su ženi pripisivali epitete “odgovornosti, umirenosti, pažljivosti, finoće”, dok su muškarcu pripisivali epitete koji pozivaju na “akciju, snagu, spremnost, samoživost”). Kada imamo ovakvu perspektivu rodnih uloga, ovaj statistički podatak nužno biva posledica datih uverenja. “Brzi i žestoki” nije isplativo ni na duže, ni na kraće staze.
Proći ćemo kroz još jedan statistički podatak iz Srbije, koji govori da čak tri puta više muškaraca nego žena izvrši samoubistvo. Opet, vratimo se na norme i očekivanja društva koje smo spomenuli na radionici. U opisu žene, srednjoškolci/ke i učenici/e osnovne škole su naveli da je ona “osećajna” i da “nema samopouzdanja” dok se od muškarca očekuje da je “pun samopouzdanja” i “da nikad ne plače”. Kada prođemo kroz realne primere iz stvarnog života postaje nam jasna uloga i uticaj normi i uverenja, kao i zašto je potrebno osvešćivati ih, razgovarati o njima i dekonstruisati ih zajedno sa mladima.
Čestitam, upravo ste prošli kroz jednu od vežbi sa radionice koju sam održala!
Još jedna bitna stavka kada formulišete grupu ljudi sa kojom radite, jeste pristup koji ćete sa njima imati. Na primer, svi smo svedoci da klasičan prisup u obrazovanju nije toliko zanimljiv ili primamljiv mladima (kao što nije bio ni nama) i da učenicima/ama naprosto “fali motivacije” da uče i usvoje pruženo znanje. Mi – vršnjački edukatori i edukatorke, omladinski radnici/e, i svi drugi – se bavimo važnim problemima i cilj nam je da mladi usvoje to znanje, alate i strategije koje im pružamo. Kroz interaktivni i psihodramski pristup (ali i prijateljski odnos sa učesnicima), dobila sam sjajnu povratnu reakciju i jaku motivaciju da nastavim u ovom smeru.
Učesnici/e su dobrovoljno ostajali na 7. času i izrazili želju da odradimo još vežbi! Sigurno znate nekog ili ste i vi bežali sa sedmog časa, ako ne i ranije… Ovde vidimo da je pristup veoma bitan i da mu u obrazovanju verovatno fali reforma Meni je, kao što sam već navela, bilo važno da sa mladima uspostavim prijateljski odnos i tako ih motivišem da se otvore i razmišljaju o svojim stavovima. Učešće u vežbama je bilo opciono: poštovala sam granice i želje učesnika/ca ali sam ih motivisala da se uključe u radionicu i diskusiju tako što sam osmislila interaktivne vežbe i uvažila njihova mišljenja.
Kada govorite o temama koje su vama lično bitne, imajte na umu njihovu osetljivost; postoji mogućnost da neko od prisutnih mladih ljudi možda prolazi kroz slične probleme. Zato je važno uspostaviti inkluzivnu i sigurnu sredinu za razgovor. Kao moderator/ka radionice, važno je da uvažavate mišljenja, podržavate diskusiju, otvorenost, kritičko razmišljanje, asertivnost i neosuđujući dijalog… Kada govorite o osetljivim pitanjima, imajte na umu da je velika odgovornost na vama i postarajte se da je sigurnost učesnika/ca na prvom mestu.
Moja ideja je bila da sa učesnicima/ama osvestimo i dekonstruišemo norme i uverenja, shvatimo na koji način oni zapravo utiču na nas, šta to znači za pojedinca i širu zajedincu, i šta je i na koj način potrebno promeniti u njoj. Glavni cilj radionica je bio da zajednički dođemo do zaključaka i strategija kako da našu zajednicu učinimo inkluzivnijom i sigurnijom sredinom za život, kroz informisanje i podizanje svesti, ali i kroz aktivno učešće, naš glas, mišljenje i aktivizam. Zato je na trećoj radionici šefica kabineta predsednika opštine Petrovaca na Mlavi i master politikološinja Hristina Đorđević sa mladima sprovela javne konsultacije o lokalnom budžetu.
Predstavnici iz opštine, Hristini Đorđević, su kroz interaktivni pristup predstavljeni stavovi mladih o normama, njihovoj bezbednosti i položaju mladih u zajednici. Poražavajuć je podatak da je više od polovine ispitanika izjavilo da se ne oseća bezbedno šetajući svojim gradom noću. Čak četiri učesnice su podelile svoje iskustvo kada su bile žrtve pokušaja seksualnog nasilja i/ili uznemiravanja na javnom mestu. Činjenica da su to podelile bez straha (i to pred nepoznatim osobama i autoritetima kao što su opštinski predstavnici) govori nam da je ovaj broj sigurno i veći, ali je zamaskiran sramom i skriven od osuda i krivice.
Hristina Đorđević je ovaj problem uvažila i na jako lep način iskomunicirala sa mladima na koji način opština može da doprinese većoj bezbednosti građana i građanki. Sa načelnikom policije iskomunicirano je koji deo grada je potrebno više osigurati i na ovaj način smo umrežili institucije jednog grada i postigli da se našim problemom brine (gotovo) cela lokalna zajednica.
Ovaj projekat je prepoznao i otvorio veoma bitna pitanja u jednoj maloj zajednici, kao što su bezbednost, inkluzija i rodno zasnovano nasilje; dokazavši njihov značaj u bilo kojoj zajednici, ma koliko maloj ili velikoj. Prilično me je iznenadila responzivnost institucija jer su i škola i opština prepoznale ovaj problem, te planiraju dalji rad na pitanjima rodno-zasnovanog nasilja.
Ono što mogu dodati jeste da kao pripadnici/e jedne zajednice/društva, imamo moć da na njega utičemo, da zagovaramo i menjamo ono što smatramo da može i treba biti bolje. U pravu ste ako kažete da kao mladi ljudi ponekada nismo dovoljno informisani o svojim pravima, ili nas uvek podsećaju na naše “obaveze”, ali danas su nam informacije vrlo lako dostupne i raspoložive – na njih uvek polažemo prava i imamo obavezu (pre svega prema nama samima) da ih iskoristimo na najbolji mogući način!
Takođe su prednost koju imamo internet i kontakti koje možemo da ostvarimo tim putem. Važno je da se borimo za naš glas i da zajednicu oblikujemo na neki bolji i produktivniji način jer je upravo mi kao pojedinci/ke i činimo. Imaš glas, informiši se kako da ga iskoristiš i napraviš promenu! Ako sam ja sprovela inicijativu možeš i ti, samo napred, verujem u tebe!
P.S. Ako ikako mogu da budem od pomoći, moj email je teka.002s@gmail.com. Raduje se daljem zajedničkom zalaganju!
—
Projekat “Mlade žene imaju prednost” koji sprovodi ARKA Fondacija podržan je od strane Reactor-a – Research in Action i njihovih partnera, a u okviru četvorogodišnje akcije “Furthering Gender Equality through the EU Accession Process” finansirane od strane Evropske unije i Švedske agencija za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).
Sadržaj ove objave odgovornost je isključivo ARKA Fondacije i nužno ne odražava stavove Evropske unije niti Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju (Sida).